Sevri hadži Hasanova džamija- 400 godina tradicije, 400 godina ponosa

Date:

Prigodnim programom kojeg su priredili polaznici mektepske nastave sinoć je obilježena 400-ta godišnjica Sevri hadži Hasanove džamije u Donjoj Mahali. Učenici su na časovima mektepske nastave proučili, a sinoć poklonili, hatmu pred dušu ovog velikana Mostara.

„ Hadži Hasan je bio velikan koji je došao iz našeg naroda. U ime Allaha dž.š. je odlučio ostaviti trajno dobro koje će trajati i na taj način je sebi život za života produžio. Ostavio je vakufsko dobro kasnijim generacijama. I evo, mi smo generacija koja ga se u četvrtom stoljeću  s ponosom sjeća“, istakao je mjesni imam Jusuf ef. Kafadar.

Kratko je protumačio kur'anske ajete o trajnom dobru, izgradnji hajrata i stvarne doprinose raskošne islamske tradicije od vremena Poslanika Muhameda a.s. do današnjih dana.

„ Sevri hadži Hasan nam je ostavio veliko blago. Prolazili su sistemi, vlasti, vojske i ratovi, ali džamija je opstala i služila je svojoj funkciji, jer je to hadži Hasan učinio u ime Allaha i za to je trajala. Nije nestala i neće nestati ako mi budemo tu. Mi je danas uzdržavamo, čistimo, brinemo se o njoj, i ni na koji način ne umanjujemo sevape hadži Hasanu Sevriji“, kazao je ef. Kafadar. 

Najavio je i brojne druge kulturne, vjerske i naučne programe kojima će biti obilježena ova značajna godišnjica.

O vakifima, ulozi džamije okupljenom džematu govorio je glavni imam Medžlisa IZ-e Mostar mr. Dino ef. Maksumić. On je ovaj događaj ocijenio iznimno važnim jer se njime potvrđuje dugovjeka tradicija muslimana Bošnjaka u Mostaru. Kazao je kako istraživači ne bilježe posebno veliki opseg informacija o tome ko je bio i šta je radio Hasan Sevri.

„O njemu ne znamo puno podataka, a možda i ne treba da znamo. Za nas je važno da znamo da je džamiju izgradio od svog imetka i da Uzvišeni Allah zna za njegova dobra djela“, rekao je ef. Maksumić, dodavši da su to sigurni putokazi slijeđenja pravoga puta. 

U historijatu džamije ef. Maksumić je prepoznao da je njen graditelj bio domaći čovjek, da su muslimani u ovom dijelu Mostara imali potrebu za ovako lijepom i prostranom građevinom, a potom je pozvao prisutne da budu ponosni na ovaj jubilej. 

„ Mi s ponosom možemo reći da imamo džamiju staru 400 godina, ili staru 500 godina kao što je to slučaj u Blagaju, da imamo svoje vakufe, da imamo tako dugu tradiciju. Mi smo autohtoni, evropski muslimani. Nismo nikakve „došlje“. Našu sadašnjost ne bazirmao ni na kakvim lažima i mitovima.

Ovo su naši spomenici kulture i historije koji svjedoče o nama i zato trebamo biti ponosni kad kažemo da idemo u džamiju staru 400 godina“, poručio je ef. Maksumić.

Na kraju je sa okupljenim džematlijama još podijelio radost zbog potpisivanja protokola sa Direkcijom vakufa o obnovi džamija Fatime Kadun, Ali hodžine, Hadži Baline, mesdžida u Galčićima i Opijačeve tekije na Šehovini, čime će, kako je istakao, biti upotpunjena slika Mostara.   

Sevri  hadži-Hasanova  džamija prva je  srušena agresorskim  tenkovima  odmah početkom  rata  i  do  temelje  ja  bila  devastirana.  Renovirana  uz pomoć  fondacije Aga Kan i W M F  (World   monument  fond).  Superviziju  ukupnih  radova  nadgledala  je  profesorica  Zejnep Ahunbaj  koja  je  u  Mostaru  vodila  rekonstrukciju  još  nekih  značajnih  objekata. 

Rekonstrukcija je  rađena u  potpunosti  poštujući staru  strukturu  džamijske  arhitekture.  Prema  predviđenom projektu munari je vraćen značajan  dio  prvobitnog  kamena  na svoje  mjesto. 

Originalne  boje  na ulaznom  portalu  djelomično  su sačuvane i  njen portal spada među najljepše  portale  svih  mostarskih  džamija.  Projekat  rekonstrukcije urađen je  u  arhitektonskim  radionicama  fondacije Aga  Kan u Istanbulu, a manji dio je dopunjen u radionicama u Mostaru. 

Vrijednost  radova  se procijenjena je  na  više od 250 000 KM. Izvođač  radova  bila  je  firma  Kara-drvo  iz  Kiseljaka,  koja se  inače   dokazala   kao najrelevantnija  za  autentičnu  rekonstrukciju  veoma  zahtjevnih mostarskih džamija.  

U noći Lejletu-l-Berata 2002. godone, u prisustvu oko  200 džematlija,  upriličeno  je  njeno svečano  otvorenje. 

Na  svečanosti  su uz  zikr  i  mevlud  govorili  i mostarski  muftija  Seid ef. Smajkić  i  šejh Halil  Brzina.  Pored  ove  džamije u  naselju  Donja  Mahala  aktivan je  i  Jahja  Esfelov  mesdžid,  renoviran  još  u  ratu  1994. koji  je  prvi  renoviran  u  cijelom gradu. 

H.E./Preporod.info

Share post:

Subscribe

spot_imgspot_img

Popular

More like this
Related